Ljudi koji su zaista učili engleski jezik imaju sposobnost da recimo čitaju članke na američkim stranicama koje prate na Fejsbuku. Ili mogu da urade BuzzFeed kviz i saznaju koliko su hipsteri. Ali, neki od njih nikada neće priznati da ne znaju engleski.

Jer, kao što pokazuju ovim, i sposobnostima gledanja serija i filmova bez prevoda, oni zaista znaju engleski. Međutim, zanimljiv preokret se dešava kada se nađu u situaciji da zapravo treba da izgovore neku frazu. Nađu se možda u drušvu stranaca pred kojima bi sada i verbalno trebalo da pokažu to znanje. Tada se najčešće desi muk. Ako ste prepoznali sebe ili nekog koga znate u ovom opisu, vreme je da se zapitate – a zašto ja ne mogu da govorim kad sve ostalo mogu? Mi imamo nekoliko pretpostavki, a vi nastavite sa čitanjem da vidimo da li ćete se u nekima od njih prepoznati.

Državni obrazovni sistem

U srednjim i osnovnim školama se nažalost učenje jezika i dalje obavlja korišćenjem zastarelih metoda. One za rezultat nemaju osnovce ili srednjoškolce koji iz škole izađu sa funkcionalnim znanjem jezika. Te metode podrazumevaju pisanje stranih reči i prevođenje istih u posebnoj sveščici, pisanje i napamet pamćenje gramatičkih pravila kao i klasično čitanje i prevođenje. Da, nešto od toga će ostati u vašoj glavi! Ali, ako na času nema prave komunikacije već se koristi nešto što se zove „teacher-centered learning“, dolazi do “problema”. Predavač govori većinu časa a učenici kao zombiji slušaju, čitaju i prevode kako bi mogli da urade testove i napišu pismene zadatke. Tu neće doći do dobijanja funkcionalnog znanja, onog koji će vam pomoći da se samostalno izražavate, kako pismeno tako i usmeno. Neretko se dešava da ni sami profesori i nastavnici ne forsiraju kominikacijske aktivnosti. Tada ljudi, uprkos teorijskom znanju, imaju velike poteškoće da progovore.

Nije sve u nastavnom planu

S vremena na vreme nekom odeljenju se desi inovativan predavač koji je entuzijastičan, pun znanja i novih metodologija. Što znači da krivica nije baš uvek u predavaču i obrazovnom sistemu. Nekada prosto postoje neki ljudi koji imaju određenu mentalnu blokadu i koji će se čak i u standardnim pismenim radovima savršeno, precizno i vokabularno bogato izraziti. Ali kada ih profesor pita nešto što zahteva verbalni odgovor na engleskom jeziku, njima stane knedla u grlu. Tada ne mogu da se sete šta je lice, šta glagol, kako da počnu rečenicu – potpuno se pogube i zaneme. To su uglavnom ljudi koji su po prirodi perfekcionisti i misle da će se osramotiti ako pogreše ijednu reč te se odlučuju na ćutanje radije nego da rizikuju da se izblamiraju.

via GIPHY

Kada znate jezik ali odbijate da ga govorite, to je isto kao da ste na kampovanju, imate granje i šibice ali vas je strah da upalite vatru pa ćete radije sedeti na hladnoći. Nažalost, taj strah neće otići sam od sebe. To znači da i posle određenih pređenih nivoa morate da se vratite u učionicu, nađete pravu školu jezika za sebe i vratite se na učenju.

U Beogradu su kursevi engleskog jezika često na popustu!

Postoje sjajni predavači koji čine čuda na polju razvijanja konverzacijskih sposobnosti. Oni će vam umnogome pomoći da se rešite te mentalne blokade, steknete konačno to potrebno samopouzdanje i počnete da govorite. Pravi predavač vas nikada neće osuđivati kada napravite grešku. On će naći način da vam suptilno ukaže na istu a da vam ne sruši samopouzdanje. Ukoliko se odlučite za grupnu nastavu, ni tu ne treba da postoji strah – svi ti ljudi su tu sa istim razlogom, da nauče. Svi ste u suštini u istom sosu, te se ne brinite zbog njihove osude. Ko zna, možda otkrijete da ste daleko bolji od svih ostalih.

Nikada neću imati dovoljno dobar izgovor

Svi ljudi na ovom svetu, koji su imali dodira sa engleskim jezikom, govore ga na svoj način. Neki su takvi da im usvajanje akcenta sličnom onom izvornog govornika pada lako.

• Holanđani, na primer, često imaju savršen britanski akcenat.

• Ruski govornik engleskog jezika ima malo  „tvrđi“ izgovor.

• Francuzi imaju problem sa nemogućnošću izgovaranja savršenog engleskog glasa „r“.

Vidite da to sve ove ljude ne sprečava da govore engleski. Savršen „prirodni“ akcenat koji će naterati ljude da pomisle da ste Amerikanac, Englez ili Australijanac nije van vašeg domašaja. Sve što treba je da vredno radite i maltene imitirate. Ipak, poenta jeste da savršen naglasak nije bitan. To je vaš drugi jezik, ne maternji, i nije uopšte potrebno da umete da ga govorite savršeno da biste se okuražili da ga govorite. Naravno, ako vam je ovaj aspekat od izuzetne važnosti, jasno dajte do znanja svom profesoru da želite da radite na tome. Dobar profesor će dati sve od sebe da vas dovede do tog cilja koristeći najsavremenije metode . Naravno, osim časova, postoje stvari koje možete da uradite i sami, kao što je gledanje serija, filmova i slušanje muzike na engleskom jeziku.

Ono što je bitno je da ne odustajete, da krenete da govorite i da nikad ne prestanete. Uvek možete naći bar jednog prijatelja koji savršeno govori engleski i vežbati sa njim van časova ako osetite da ćete „zarđati“.