Tekovine Minojske civilizacije, nađene arheološkim iskopavanjima, najvredniji su dokazi da su Krićani još u preistorijsko vreme bili vrlo nadareni za pravljenje raznih rukotvorina i proizvodnju hrane.

Koristeći tehnike i tradiciju svojih predaka, današnji stanovnici ostrva Krit, posebno u selima, izražavaju svoju kreativnost kroz stvaranje predmeta narodne umetnosti izvrsnog kvaliteta. U oblasti Retimno, različiti oblici narodne umetnosti su i dalje živi i neguje se tradicija sa velikom pažnjom, kao recimo:

 keramika, košare od pruća, rezbarenje drveta, rezbarenje kamena i, naravno, tkanje.

Neke od proizvoda tradicionalno stvaraju cela sela, koja u velikoj meri na tome zasnivaju svoju ekonomiju.

• Obrada keramike je osnovno zanimanje mnogih stanovnika, koji prave kako ukrasnu keramiku, tako i posuđe. U pitanju je tradicionalna umetnost, čija je istorija stara koliko i minojska civilizacija. U prošlosti su radionice keramike bile skoncentrisane u oblasti Lasiti, proizvodeći predmete za svakodnevnu upotrebu, kao što su skladištenje hrane i sl. Danas, grnčari u Trapsanu, Kentri i Margaritesu oblikuju glinu baš kao i Minoanci pre hiljadu godina. Stotine posuda, identične onima pronađenim u Minojskim palatama, i dalje se koriste za skladištenje maslinovog ulja, žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda.

Narodna tradicija je i danas živa u oblasti Lasiti na istoku Krita. Aspekti narodne kulture u Lasitiju izražavaju se kroz radove i aktivnosti lokalnih ljudi.

• Rezbarenje drveta, to jest, umetnost izrade figura i scena na drvetu predstavlja važno nasledstvo za naredne generacije. Profesionalni rezbari zadržali su ovu retku umetnost time što su svoje tajne prenosili iz generacije u generaciju. Osim u drvetu, selo Alfa ima tradiciju u rezbarenju kamena zahvaljujući prekrasnom, sivo-belom i relativno mekanom kamenu koji je iskopavan na tom području i korišćen od daleke prošlosti u gradnji i dekoraciji. Stolari takođe od drveta izrađuju autentične muzičke instrumente, kao što su lira i lutka. Vori, Zaros, Retimno, Neapolis i Krica su mesta poznata po svojoj dugoj tradiciji u proizvodnji i razvoju takvih instrumenata. Skulptori koji rade sa drvetom i mermerom daju život materijalima na području Krita izradom elaborativnih radova, uglavnom crkvene umetnosti. Posetioci mogu posetiti izložbe predmeta od drveta u selima Akos i Asteri, kao i radove od mermera na Međunarodnom simpozijumu skulptura u Veneratu.

• Obućari u većim gradovima i selima kao što je Anogia, prave tradicionalne stivanie, otporne kritske kožne čizme. Osim čizama, nerazdvojni pratilac svakog Krićanina bio je i nož. Kritski nož se sastoji od čelične oštrice, na kojoj su često ugravirani stihovi iz starih pesama (Krtiske ‘matinade’). Drška je izrađena od rogova životinja i uglavnom ukrašena različitim motivima, a noževi imaju jednostavne drvene korice. Međutim, za formalne kostime pravljene su srebrne korice sa ukrasnim dizajnom. Industrija noževa bila je veoma razvijena u prošlosti i u oblasti Iraklino nalazilo se mnoštvo radionica za izradu noževa. Danas se još na nekoliko mesta oko Irakliona i Retimna održala ovakva tradicija – umetnost obrade čelika.

• Još jedna oblast zanatstva u kojoj Krit ima dugu tradiciju, ali i bogatu modernu proizvodnju je tkanje i umetnost veza. Tkanine ‘kobliasta’ i ‘ploumista’ (sa pletenim geometrijskim šarama svetlih boja) tkane su na Kritu pomoću vune, lana, pamuka i svile na tradicionalnim razbojima koji se još mogu naći u mnogim domovima u planinskim selima. Pored različitih geometrijskih oblika, dekorativni motivi uključuju i slike pozajmljene iz prirode, kao i svakodnevne ljudske aktivnosti. Vuneni tepisi (kilimia), ‘patani’, šarene torbe i ruksaci (‘vourgies’), pamučni i platneni čaršavi, peškiri, svilene haljine i ostali delovi odeće su među najčešćim predmetima koje proizvode kritski tkači. Što se tiče kritskog veza, poznat je po svojim živopisnim prikazima prirode i scena iz svakodnevnog života, kao i po Minojskim i vizantijskim motivima. Iako je danas umetnost tkanja postala znatno manje uobičajena u planinskim područjima Psiloritisa (Krousonas, Gergeri, Zaros) i Dikti (Viannos), žene, najčešće starije generacije, i dalje stvaraju jedinstvene kritske tkanine. U planinskim selima Milopotamos, Anogia, Zoniana i Livadia, kao i u celom regionu Retimno, tradicionalno je tkanje, vez i pletenje. Tehnike se prenose sa majke na kćerke tokom pripreme ‘proike’ (miraza), odnosno odeće i posteljine koje mlada nosi sa sobom kada napusti svoju porodičnu kuću. Poznat je i sariki, kritski šal sa resama koje su slične suzama i simbolizuju žaljenje zbog teškoća kroz koje je Krit prošao u proteklim vekovima. Crni sariki se nosi kao znak žalosti, dok se beli sariki nosi kao znak radosti tokom venčanja, praznika, rođenja i krštenja.

• Veoma stara narodna tradicija je i izrada pletenih korpi, aktivnost koja u poslednjih nekoliko godina opada. Koristeći sirovine iz prirode, kao što su trska, vrbovo pruće ili lentiski, lokalno stanovništvo je stvoralo predmete za svakodnevnu upotrebu u seoskom i pastoralnom životu. Kao zanat pletenje korpi održalo se u selu Mišoruma, u blizini Spila. Poseban pravac u pravljenju korpi bilo je tkanje “kanistroplektiki”, izrada korpi za transport poljoprivrednih proizvoda, vrlo teška zanatska aktivnost koja još uvek opstaje u nekoliko područja.