Ostrvo Krit mesto je Zevsovog rođenja, centar minojske civilizacije i kulture, poprište raznih događaja u istoriji ali i u grčkoj mitologiji.

Grčka (Kritska) mitologija se može upoznati obilaskom znamenita mesta i ruševina starih antičkih gradova na ostrvu. Vratićete se kroz istoriju i naći u nekoj od mnogih zanimljivih priča i legendi vezanih za ovo ostrvo. Donosimo vam neke od najpoznatijih.

1. Rođenje Zevsa

Zevs je bio šesto dete Titana Kronosa, koji je proterao svoju decu kako bi ih sprečio da ga svrgnu sa trona kako je on srušio svog oca Urana, vladara starih bogova. Prema legendi, Zevs je rođen u Dikteonskoj pećini na Kritu, koja se nalazi u istočnom delu ostrva, na planini Lasiti. Zevsa je skrivala i podigla njegova majka Rea u Idaijanskoj pećini na planini Idi. On je na kraju otrovao Kronosa, kako bi povratio svoju braću i sestre, koji su ipak srušili Titane da bi postali novi bogovi i boginje.

2. Zevs i Evropa

Iako je bio oženjen boginjom Herom, Zevs je imao mnogo smrtnih ljubavnica, od kojih je jedna bila princeza Evropa. Prema legendi, Evropa je bila lepa kći feničanskog kralja Agenora i Telefase. Jednog dana dok je na obali mora brala cveće privukla je Zevsovu pažnju. On se zaljubio u nju, a da bi joj prišao pretvorio se u divnog belog bika. Evropa je belom biku bez straha prišla i pomazila ga, a zatim nije odolela te se popela na njegova leđa. Zevs je to iskoristio kako bi odveo Evropu do Krita gde ju je učinio svojom ženom. Kasnije ona mu je rodila tri sina: Minoja, Sarpedona i Radamanta. Da bi ovekovečio ovu ljubav Zevs je naredio da se kopno kome je pripadalo i ostrvo Krit nazove po njegovoj miljenici Evropi. A ljudi od tada na nebu među zvezdama prepoznaju i sazvežđe Bika.

3. Minotaur i lavirint

Prema poznatoj legendi, Posejdon je poslao kritskom kralju Minosu divnog bika da ga žrtvuje. Umesto da to učini, Minos je bika prisvojio i zadržao među svojim govedima. Da bi ga kaznio, Posejdon je u srcu njegove supruge Pasife rasplamsao neprirodnu strast prema lepoj životinji. Dedal je pomogao Pasifi da zadovolji svoju požudu tako što je od drveta napravio kravu koju je pokrio kožom, a zatim je odvukao među ostala goveda. Pasifa se uvukla u Dedalovu napravu, koja je bila tako slična pravoj kravi da je uspela da zavara bika. Pasifa je zatim rodila neobično biće, Asterija, koje je kasnije nazvano Minotaur. Kad je Minos upitao proročište kako da sakrije ovu sramotu, rečeno mu je da sagradi zgradu sa mnogobrojnim salama i hodnicima i da u nju zatvori Minotaura. Tada je Dedal podigao građevinu – Labirint – iz koje se nije moglo izaći. Tu je Minos sklonio Minotaura i hranio ga ljudskim mesom. Atinjani su morali svake godine da Minosu šalju danak u krvi – sedam mladića i sedam devojaka – kojima se hranio Minotaur. Kasnije je Tezej, uz pomoć Minosove kćerke Arijadne, uspeo da nađe put kroz Labirint i da ubije Minotaura.

4. Tezej i Arijadna

Tezej je bio atinski junak koga su smatrali pandanom Heraklu. Otac mu je bio Egej (kralj Atine), a majka Etra. U nekim mitovima se govori da mu je otac bio Posejdon.

Najznačajnije Tezejevo delo bilo je oslobođenje njegove zemlje od teškog danka koji je morao da se šalje kritskom vladaru Minosu. Svake godine slali su sedam devojaka i sedam momaka koje je Minos prepuštao Minotauru u lavirintu da ih pojede. Tezej je odlučio dobrovoljno, bez odabira kocke (što je bio način biranja), da ode na Krit i savlada ga. Otac ga je zamolio da, ako preživi skine crna jedra s jedrenjaka i razapne bela. Kada su se iskrcali na Kritu, Tezej je ugledao Arijadnu, prekrasnu Minojevu kći, kojoj se i on odmah svideo. Na tajnom sastanku ona mu je čak i dala klupko da ga priveže na ulazu u lavirint kako bi se iz mračnih i zamršenih hodnika mogao vratiti, kao i začarani mač, kojim je jedino bilo moguće ubiti dete svetog bika. Tezej je uspeo da ubije Minotaura i da izađe iz lavirinta. Takođe je i Arijadnu poveo sa sobom nazad u Atinu. Međutim, u radosti i žurbi zaboravio je da razapne bela jedra. Egej koji ga je nestrpljivo čekao, kada je video crna jedra od tuge se bacio u more, koje od tada nosi naziv Egejsko more.

5. Talos - bronzani gigant

Talos ili Talon bio je gigant izrađen od bronze. kaže grčka mitologija, koji je trebao da zaštiti Evropu na Kritu od pirata i onih koju su hteli da je otmu. Tri puta dnevno je obilazio obale ostrva i bacao ogromno kamenje na sve brodove i plovila koja su se približavala Kritu. Jedna priča kaže da ga je napravio Hefest na zahtev Zevsa da zaštiti Evropu, dok ga je po nekim drugim verzijama mita stvorio pronalazač Dedalus. Na kritskom dijalektu, reč talos imala je isto značenje kao grčka „helios“, Sunce. Talosa je ipak na kraju ubio Jason, uz pomoć čarobnice Medee, koja je ukazala na jedinu slabu tačku ovog džina, na venu blizu članka.

6. Dedal i Ikar

Dedal, Atinski kovač, vodio je poreklo od prvog Atinskog kralja. Bio je veliki umetnik, skulptor i arhitekta, veliki pronalazač svoga doba. Jednom je ovaj nadareni majstor, zaslepljen Ijubomorom prema svom rođaku i učeniku Talu, koji je izmislio testeru, izvršio zločin, ubivši ga. Kada se saznalo o tom njegovom zločinu, Areopag ga je kaznio i prognao na Krit.

Za vreme svog boravka na Kritu, Dedal je dobio sina, Ikara, čija je majka bila Naukrata, jedna od Minosovih robinja. Kada je Tezej stigao na Krit sa namerom da ubije Minotaura, Dedal je savetovao Arijadnu kako da mu pomogne da izađe iz lavirinta. Kralj se, kada je to saznao, toliko naljutio da je zatvorio majstora i njegovog sina u Lavirint. Zarobljeni tamo, stalno su razmišljali kako da pobegnu sa Krita. Dosetili su se da od perja naprave krila koja će voskom pričvrstiti za ramena. Otac i sin su tako opremljeni zajedno krenuli na neverovatan let. Mladi Dedal je savetovao Ikara da ne leti suviše nisko, da mu se krila ne bi pokvasila od morskih talasa, ali ni previše visoko, da ih sunce ne bi isuviše zagrejalo. No Ikar nije izdržao i počeo je da leti suviše visoko, te mu je sunce otopilo vosak na krilima, a on pao u more koje se od tad naziva Ikarsko more. Njegovo telo je Herakle pronašao na obližnjem ostrvu, koje od tada nosi ime Ikarija, gde ga je i sahranio. Dedal je uspeo da pobegne i stigne do Sicilije.

7. Herkul i Kritski bik

Herkul je najslavniji grčki junak, sin Zevsa i Alkmene, najlepše žene tog vremena. Kada je jednom prilikom Amfitrion bio odsutan, lukavi Zevs odluči da se preobrati u njegov lik. Pošto je to uradio, obljubio je Alkmenu i kasnije se rodio sin Herkul. Svi bogovi, osim Zevsove žene Here, voleli su Herkula. Ali jednom dok je Hera spavala prineli su joj malog Herkula da ga podoji. Dete je međutim toliko snažno povuklo mleko da se boginja sa vriskom probudila i otrgnula od Herkula. Tada se njeno mleko prosulo i od njega je nastao Mlečni Put. Legenda dalje kaže da je Herkul ipak okusio nešto od Herinog mleka i da mu je to dalo božansku snagu. Herkula je prihvatio njegov očuh Amfitrion, a bogovi su prorekli da će Herkul vladati Persejevim kraljevstvom. Ljubomorna Hera se protivila tome, te se pobrinula da kralj bude njegov plašljivi i nemilosrdni rođak Euristej. Herkul je morao da bude u njegovim rukama sve dok ne ispuni 12 teških zadataka koje je odabrao Euristej. Jedan od zadataka bio je da ukroti kritskog bika. Naoružan lukom i strelom i čvornovatom batinom od masline i obučen u neprobojnu kožu Nemejskog lava Herkul je sve zadatke uspešno izvršio i tako se proslavio kao najveći grčki heroj. Pošto je Herkul sve podvige izvršio sa uspehom bogovi su ga primili na Olimp da živi sa njima kao pravi bog, dok mu je Hera dozvolila da se oženi njenom kćerkom Hebom.

8. Nimfe Dragolake

Javne pećine poznate pod imenom Dragolaki ili “Zmajevo stanište”, nalaze se nedaleko od planinskog sela Sfakia Agios Ioannis na jugu ostrva. Priča je da su bile zaposednute od strane Nereida, vodenih nimfi, kćeri boga Nereusa. Jedna od njih bila је Amfitrita. Dok su Nereide plesale na ostrvu Naksosu, Posejdon je oteo Amfitritu i učinio je svojom nevestom.

9. Besmrtno drvo platana u Gortisu

Prema legendi, ispod ovog drveta kod antičkog grada Gortisa, Zevs je obljubio Evropu kada ju je doveo na Krit. Priča se da drvo nikada ne gubi svoje lišće, čak ni zimi.

10. Drosuliti iz Frangokastela

Drosuliti („senke rose“) su reč kojom Grci opisuju priviđenja, koju su videli stanovnici oko dvorca Frangokastelo u regiji Sfakia na Kritu. Legenda kaže da se fenomen dešava svake godine, na godišnjicu bitke kod Frangokastela, koja se odigrala 17. maja 1828 godine.

Drosuliti, kako su opisali svedoci, predstavljaju grupu senki poput ljudi obučenih u crno, koji hodaju ili jašu, naoružani, iz pravca manastira Agios Charalambos i idu prema staroj tvrđavi Frangokastelo, venecijanskom utvrđenju iz XIV veka. Veruje se da su to borci koji su poginuli tokom bitke kod Frangokastela, jer se od tada pojavljuju natprirodna bića na tom području. Lokalno stanovništvo dalo im je ovo ime “senke rose” zbog vremena u kojem se priviđaju. Fenomen se primećuje kada je more mirno, a vazduh vlažnan i pre nego što se sunce potpuno izađe na nebu i obično traje oko 10 minuta. Senke su vidljive iz doline na udaljenosti od 1000 m i tokom istorije zabeleženo je da su ih videli i Turski vojnici kao i nemačke trupe u Drugom svetskom ratu.