Religijski običaji

Nekoliko običaja održalo se do danas i oživljavaju se svake godine u vreme Božića i Nove Godine.

U prošlosti, bele životinje (ovce i krave) trebale su ući u kuće kako bi se oterali zli duhovi. Slično tome, na vrata se kače posude sa morskom vodom kao simbol besmrtnosti. Jedna od najznačajnijih modernih božićnih tradicija je Božanska Liturgija u pećini Marathokefale.

Drevni običaji vezani za lečenje pacijenata takođe su još uvek živi. U Sfakiji pacijenti posvećuju lutke napravljene od testa Svetom Antoniju kako bi izlečili svoje bolesti, a u Psiloritisu tokom spomen-službi prinose hleb u obliku ljudskog oblika, tzv. lazaropsom. Tokom festivala Agia Pelagia, pacijenti zakopaju svoje bolne noge ili ruke u pesak na plaži, verujući da će bolovi oslabiti. U selu Achlada stavljaju odeću na sveto terpentinsko drvo Svetog Fanurija. Tokom proslave Svetog Krsta na vrhu Kofinasa oživljava jedan zanimljiv običaj – plodovi tri drveta, koje lokalni stanovnici zovu jabuke Kofinasa, se sakupljaju, zatim ih sveštenik blagoslovi i podeli sa hodočasnicima koji ih jedu.

Karneval

je još jedna sjajna proslava s korenima duboko u prošlosti i sa entuzijazmom se proslavlja na mestima kao što su Gergeri u Heraklionu, sa Arkudiaridisima (divljim medvedima) koji nose krzna i zvona, prljavo lice Lerada – tzv. Siviani, što je posebna maska napravljena od korena američke biljke aloe vera (poznato u grčkom kao besmrtna biljka) i drugim tipičnim figurama kao što su kamile i kadija (turski sudija). Veći gradovi na ostrvu organizuju parade i lov na blago.

Osim uobičajenih uskršnjih običaja u Grčkoj, Krit ima svoje lokalne tradicije i običaje. To uključuje aukciju Krsta, blagosiljanje ovaca pod epitafom, spaljivanje Jude, prenošenje Svetog svetla kod kuće u potpunoj tišini i ostavljanje crvenih jaja na grobovima. Takođe tokom proslave Svetog Jovana bogoslovca u Marmaketu, na planini Lasiti, osušene orhideje na epitafu ponovo cvetaju. U Agiosu Tomasu i u oblasti Asterusia održale su se stare navike, da se hramovi i kuće okružuju voskanim konopcima, kako bi odbili i zadržali zle duhove. Postoji više običaja, poput Klidonasa, koji se praktikuju na dan sv. Ivana Krstitelja krajem juna. Tokom praznika Hristovog preobraženja, hodočasnici prinose prvo grožđe koje je rodilo da blagoslove svoje vinograde, a istog dana na vrhu Afendis na planini Dikti vernici pokušavaju da pronađu kovanice u zemlji oko crkve. Na praznik Sv. Džordža Metihistisa (“methistis” je onaj koji vas tera da pijete), 3.novembra, otvoraju se prve bačve sa vinom. Sela Asi Gonia i Karoti u Retimnu su mesta gde se održavaju proslave Svetog Đorđa. Ovce se muzu pre pričesta i mleko se deli celoj zajednici.

Religijska tradicija i manastiri

Još u početku razvoja hrišćanstva, Krit je postao kolevka pravoslavnog hrišćanstva.  Ovo se ogleda kroz stotine verskih spomenika širom ostrva. Čak su i borbe za oslobođenje kroz istoriju, u većini slučajeva, počinjale od monaških zajednica. Verska tradicija je veoma jaka u svim oblastima Krita i prisutna je u svakodnevnom životu Krićana. Krit ima autonomnu arhiepiskopiju, odvojenu od ostatka Grčke. Sa hiljadama bogoslužnih objekata i desetinama manastira koji su odigrali posebnu ulogu u konsolidaciji hrišćanstva i borbi protiv okupatora, Krit je idealna verska i istorijska destinacija.

Od ranih hrišćanskih vremena, kada je apostol Pavle posetio Krit i propovedao novu religiju dve godine, hrišćanska tradicija se razvijala kroz vekove. Kritska ikonografija je cvetala naročito u Venecijansko doba, pri čemu su El Greco i Michael Damascenus najvažniji predstavnici ovog pravca. Udaljena mesta monaškog izgnanstva, tragovi ranih hrišćanskih bazilika, kapele u pećinama i oslikane vizantijske crkve nalaze širom Krita. Prema legendi, apostol Pavle živeo je dve godine u maloj pećini Kali Limenes, koja je danas otvorena za posetioce. Mnogi manastiri odigrali su važnu istorijsku ulogu tokom borbi za oslobođenje ostrva Krit, posebno nakon pada Krita po Otomansku vlast. Manastiri su bili jedina mesta gde su Hrišćani mogli da naću sklonište i organizuju svoje vojne operacije. Kako su bili sumnjali u monahe i njihove akcije, Turci su uništili nekoliko manastira koji su funkcionisali kao revolucionarski centri. Čak i danas, posetioci se dive priči o Holokaustu manastira Arkadi 1866. godine. Opkoljeni Hrišćani odlučili su da raznesu bačve sa brašnom kako se ne bi predali Turcima. Od tada svi manastiri imali su slične priče koje se pričaju i danas.

Manastiri u Hanji

Oblast Hanja dom je nekima od najlepših primeraka manastirske arhitekture u Grčkoj. Manastiri Svetog Trojstva i Tzagaroli u pećini Akrotiri, Chrysokalitissa i Goria Odigitria su izvrsni primeri. Jednako impresivni su obnovljeni manastiri Svetog Đorđa u Karidi, Krisopigi Kalogrades u Akrotiri i Santa Kirijaki. Značajni su i nekadašnji manastiri Svetog Antonija, Svetog Đorđa Harodijosa, Svetog Elefteriosa u Murniju.

Manastiri u Retimnu

Najpoznatiji manastir na Kritu je Arkadi manastir, kako zbog odlične arhitekture koja podseća na utvrđenje, tako i kao simbol oslobođenja Krita od Turaka posle holokausta 1866. Oko Retimna nalaze se značajni mamnastiri kao što su Preveli, Sveta Irena, Proroka Ilije u Rustiki, Katevati i Arsani. Provincija Milopotamos razvila je veoma značajnu manastirsku tradiciju i dom je nekim prelepim manastirima, među kojima su Vosakos, Halepa, Diskuri i Atali.

Manastiri u Iraklionu

U Iraklionu se nalaze neki od nastarijih manastira na Kritu, uključujući važne manastire Agaratosa, Paliani, Vrondisi, Sveti Đorđe Epanosifis, Sveti Đorđe Georgolanis i mnoge druge. Oblast zapadno od Irakliona je prosperitetna religijska enklava sa manastirima Savatania, Rogdia, Santa Fotini, Pantanasa i Sveti Teodor, koji se nalaze blizu jedni drugih.  Samostan Bogorodice Kere Kardiotise dominira podnožjem planine Lasiti. Manastir Agia Marine u Voni je najveće hodočasničko mesto na Kritu.

Manastiri u Lasitiju

Najpoznatiji manastir u ovoj oblasti je Toplou Itanos koji podseća na nesavladivu tvrđavu. Drugi manastiri koji su otvoreni za posete su Kapsas Goduras, Faneromeni Gurnija, Eksausti Males i manastiri na platou Lasitija, kao što su Vidiani i Krustaleria. U oblast Mirabelo nalazi se najveći broj manastira na Kritu. Oni koji i danas rade su Areti Furni, Kremasta i Kufi Petra, Sveti Đorđe Selinaris. U Irapetri, na jugu, nalaze se moderni manastiri Aksion Isti i Ajismenos.